Sta je katarakta? Uzroci, simptomi, vrste i lecenje

KATARAKTA Šta je katarakta? Uzroci, simptomi, vrste i lečenje

Šta je katarakta? Katarakta ili siva mrena je zamućeno područje u očnom sočivu koje dovodi do smanjenja kvaliteta vida. Prirodno očno sočivo je proziran deo oka koji pomaže fokusiranju svetlosti na unutrašnji zid oka, mrežnjaču. Kako starimo, usporava se metabolizam i postepeno dolazi do zgušnjavanja proteina u očnom sočivu što se ispoljava kao zamućenje očnog sočiva. Starenjem i sve većim zamućivanjem očnog sočiva, povećava se i njegova tvrdoća, odnosno kaže se da katarakta sazreva. Katarakta je dakle stanje oka koje je najčešće posledica starenja i razvija se postepeno, sporo i bezbolno a može se pojaviti na jednom ili oba oka. Katarakta dovodi do gubitka transparentnosti ili zamućenja očnog sočiva, sočivo postaje mutno i utiče na vid. Kako se sočivo sve više zamagljuje, sve manje vidimo. U nekom trenutku više se ne formira jasna slika, slično kao kada se gleda kroz prljav, zamagljen ili ledom prekriven prozor. Razvoj bolesti uzrokuje gubitak vida i ukoliko se ne leči, može uzrokovati slepilo. Operacija katarakte je jedini metod uklanjanja zamućenja prirodnog sočiva. Latinska reč „cataract“ ili Grčka “καταρράκτης” znači vodopad. Zbog brzine pada, na vodopadu voda postaje neprozirna, pa se pojam verovatno počeo koristiti kao metafora za opisivanje pojave uznapredovale katarakte u očima.

Zdravo oko

Oko sa kataraktom

Koji su uzroci i kako nastaje katarakta? Najčešći uzrok katarakte je da kako starite, sočiva vaših očiju postepeno postaju manje transparentna, što je prirodna posledica starenja. Katarakta je deo normalnog starenja tela i najčešća je među populacijom starijom od 50 godina kao posledica degenerativnih promena očnog sočiva. U Srbiji 60 hiljada ljudi godišnje oboli od katarakte. Uzrok nastanka katarakte još uvek nije poznat. Smatra se da određeni faktori i životne navike mogu ubrzati nastanak katarakte. Na razvoj bolesti utiče više faktora od kojih je najčešći nasledni. Ako se katarakta pojavila kod oba roditelja, velike su šanse da će se razviti i kod Vas. Katarakta se može pojaviti i kod dece kao urođena katarakta, ali dosta ređe. Žene su nešto podložnije katarakti, na šta utiču hormonalne promene u menopauzi. Faktori koji takođe mogu doprineti nastanku i razvoju katarakte su pušenje, prekomerna upotreba alkohola, dijabetes, povreda oka, produžena upotreba kortikosteroida. Izlaganje ultraljubičastom (UV) svetlu takođe može povećati rizik od katarakte.

Za zdravlje Vaši očiju, morate redovno da posećujete svog očnog lekara. Ovo daje Vašem oftalmologu priliku da prati znake glaukoma, makularne degeneracije, katarakte i drugih stanja oka.

Razvijanje katarakte može biti povezano sa godinama, genetikom i načinom života. Čak i ako preduzmete sve korake prevencije, možda nećete moći da sprečite razvoj katarakte. Razgovarajte sa svojim oftalmologom da saznate više o opcijama lečenja ako je potrebno. Katarakta najčešće napreduje sporo i neprimetno. U nekim retkim slučajevima katarakta se razvija brzo. Ponekad se napredovanje katarakte može manifestovati samo smanjenjem kvaliteta vida na daljinu, a nastaje kao rezultat „zadebljanja“ sočiva. U ovom stadijumu, problem se privremeno može rešiti povećanjem dioptrije na naočarima ili primenom jačeg osvetljenja. Međutim, očno sočivo razvojem bolesti počinje da dobija žutu ili belu boju, vid sve više slabi i postaje očigledno da naočare sa jačom dioptrijom, jače svetlo neće rešiti problem. Sve stare osobe imaju kataraktu, ali zamućenje očnog sočiva može i ne mora uticati na kvalitet vida. Oni kod kojih je pad kvaliteta vida izražen kandidati su za operativno lečenje katarakte.

Katarakta može uticati na Vaš svakodnevni život ometajući vaš vid. Neće proći ako se ne lečite. Postoje opcije operacije katarakte gotovo bez rizika kojima možete povratiti normalan vid. Stopa uspešnosti je iznad 90%. Život sa kataraktom ne samo da vas može sprečiti da obavljate svakodnevne poslove, već i povećava rizik od razvoja drugih problema sa očima. Zbog toga je najbolje da Vašu kataraktu leči iskusan oftalmolog. Budite oprezni u pogledu simptoma bilo kog osnovnog stanja oka kako biste sprečili njegovo pogoršanje. Očni lekari očne bolnice Optotip, mogu Vam dati personalizovane savete, uključujući i sledeće korisne savete:

Ishrana koja uključuje voće i povrće sa visokim sadržajem antioksidansa, minerala i vitamina može pomoći u prevenciji nekih vrsta katarakte.
Nosite naočare za sunce, jer zaštita vaših očiju od UV zraka može pomoći da ih očuvate zdravijim u celini, a neke studije pokazuju vezu između izlaganja sunčevoj svetlosti i rizika od katarakte.
Pušenje može imati mnogo negativnih efekata na zdravlje, uključujući povećanje rizika od razvoja katarakte. Zato veliki deo prevencije katarakte uključuje i prestanak pušenja.
U zavisnosti od vašeg zdravlja, konzumiranje alkohola može biti u redu. Međutim, previše piva, vina ili žestokih pića može biti loše za vaše oči.
Neki lekovi, kao što su oralni steroidi, povezani su sa povećanim rizikom od katarakte. Ako morate da uzimate propisani lek, obavezno ga uzimajte prema uputstvima lekara. Razgovarajte sa svojim očnim lekarom da biste saznali više o potencijalnim neželjenim efektima.

Najbolji način da brinete o zdravlju svojih očiju, su redovni očni pregledi. Redovan odlazak Vašem oftalmologu osigurava da na vreme bude uočen bilo koji poremećaj vida i druga stanja oka, što je ćesto ključno kod bolesti oka.

Koji su simptomi katarakte? Ako primetite zamagljenje vida na bilo kojoj udaljenosti, da lošije vidite u uslovima slabijeg osvetljenja, naročito pri noćnoj vožnji, jak odsjaj noću, na primer od vozila iz suprotnog pravca, da teže prepoznajete boje i da su one bledje i ispranije, ako vam smeta sunčeva svetlost (pojava zablještenja kada je sunčano vreme) ili se pojavljuju duple slike, ako Vam je potrebno duže vreme da se prilagodite promenama ambijentalnog osvetljenja, verovatno je da je Vaša dijagnoza katarakta. Savetujemo Vam da što pre zakažete oftalmološki pregled. Lekar oftalmolog će proveriti da li imate kataraktu i da li je u tom trenutku potrebna operacija katarakte. Prve faze formiranja katarakte često nisu primetne. Međutim, vid se polako pogoršava, a slike počinju da postaju mutne. Ljudi to obično prvo primete u sumrak, jer su odsjaji, oreoli i zamućenje najuočljiviji. Pacijenti često opisuju svoju viziju kao gledanje kroz maglu, a takodje imaju tendenciju da prijave da im je potrebno više svetla da bi čitali. Progresija katarakte je ponekad toliko spora da je jedva primetna. Ponekad počinje na ivici sočiva i njen početak je teže primetiti. U svakom slučaju, simptomi se vremenom pojačavaju i postaju sve očigledniji. Kako katarakta nastavlja da se razvija, Vaša osetljivost na kontrast počinje da se pogoršava, što otežava čitanje tekstova koji nisu crni na belom. U kasnijim fazama, oštrina vida postepeno opada i ne može se pravilno korigovati naočarima. Pored toga, pacijenti postaju još kratkovidiji zbog kompresije sočiva. Ponekad se dešava da se objekti u blizini vide i bez naočara za čitanje, ali ovaj efekat je samo privremen. Katarakta otežava gledanje televizije, vožnju noću, čitanje u lošim uslovima itd. Ako je katarakta dovoljno uznapredovala, na kraju se može videti kroz zenicu oka, kao siva, mutna supstanca. U toj fazi, osoba je blizu slepila. Stariji od 65 godina treba da imaju očni pregled najmanje jednom godišnje, gde će Vaše oči oftalmolog pažljivo pregledati i na formiranje katarakte. Ako se ne leči, katarakta može postati potpuno neprozirna, blokirajući svetlost i na kraju dovesti do slepila.

Vrste katarakti Uobičajena podela katarkti je po uzroku njihove pojave i dele se na:

Senilna katarakta (cataracta senilis) ili staračka katarakta je najčešći oblik katarakte. Zamućenje očnog sočiva uzrokovano je procesom starenja organizma.
Kongenitalna katarakta (cataracta congenita) ili urodjena katarakta. Bebe se ponekad sa njom radjaju ili se ona razvija u ranom detinjstvu. Zavisno od stepena zamućenja očnog sočiva ova vrsta katarakte nekada ne ometa razvoj vida i tada ih nije neophodno operisati. Ukoliko urođena katarakta utiče na razvoj vida operacija katarakte je neophodna što pre da ne bi došlo do ambliopije.
Sekundarna katarakta(cataracta secundaria) nastaje kao rezultat nekih drugih bolesti. Uobičajeno je uzročnik dijabetes ali ova vrsta katarakte može nastati i kao posledica dugotrajnog uzimanja odredjenih lekova.
Jatrogena katarakta (cataracta jatrogenes) izazvana predhodnim operacijama drugih delova oka, zračenjem, lekovima.
Traumatska katarakta (cataracta traumatica) nastaje kao posledica povrede oka. Može nastati trenutno nakon povrede ili godinama kasnije.
Komplikovana katarakta (cataracta complicata) nastala nakon drugih teških očnih oboljenja ili nekih drugih oboljenja organizma.

Katarakte se mogu klasifikovati i na osnovu toga gde i kako se razvijaju u oku:

Nuklearna sklerotična katarakta se formira sa otvrdnjavanjem i žutilom duboko u jezgru očnog sočiva, odakle je i dobla ime. U ranim stadijumima ovog stanja, sočivo postaje zamućeno i žuto pre nego što se na kraju očvrsne (skleroza je medicinski termin za otvrdnjavanje). najčešće povezuje sa starošću.Ovo je najčešći oblik katarakte. Obično sporo napreduje. Međutim, rano otkrivanje je i dalje važno.

Kortikalna katarakta je stanje u kome će se na spoljnim ivicama sočiva razviti oblasti bele zamućenosti koje se nazivaju korteks koji se širi prema unutra u obliku krakova sa karakterističnom belom, klinastom oblačnošću. Ovo stanje raspršuje svetlost koja ulazi u oko i izaziva zamagljen vid i odsjaj, kao i poteškoće u proceni kontrasta i percepcije dubine. Najčešće se javlja kod ljudi sa dijabetesom. Obično sporo napreduje. Rano otkrivanje je ključno jer operacijom katarakte stvaramo neophodan preduslov za vizuelizaciju zadnjeg segmenta oka (mrežnjače) i omogući će se njeno dalje lečenje ukoliko je neophodno. U ovakvim okolnostima sa intervencijom se ne bi trebalo čekati.
Posteriorna subkapsularna katarakta počinje kao mala, zamućena ili neprozirna oblast na zadnjoj strani očnog sočiva. Naziva se subkapsularna jer se razvija na donjoj strani ili ispod kapsule očnog sočiva. Kapsula sočiva je membrana nalik vreći koja obuhvata sočivo i drži ga na mestu. Ako ovo stanje počne da se razvija, obično se to dešava brzo i simptomi se mogu primetiti u roku od samo nekoliko meseci. Kada se razvije zadnja subkapsularna katarakta, osoba može početi da primećuje odsjaj ili efekat oreola oko svetla, a takođe može primetiti poteškoće prilikom čitanja.

Zdravo oko

Katarakta

Lečenje katarakte Zamućenje očnog sočiva se ne može umanjiti ili razbistriti. Međutim, apsolutno je moguće ukloniti zamućeno sočivo i zameniti ga veštačkim intraokularnim sočivom (IOL). Ovo je veoma brza, bezbolna operacija, koja odmah eliminiše simptome koje imate zbog katarakte. Danas postoji mnogo različitih tipova intraokularnih sočiva, a izbor pravog intraokularnog sočiva za vas je ključan. Ako je dijagnostikovana katarakta, pažljivo procenjujemo pravo vreme za proceduru hiruškog lečenja katarakte, kao i pravo IOL veštačko sočivo i vrstu operacije. Mnoga merenja vašeg oka se vrše kako bi se izračunala "prelomna snaga" i karakteristike intraokularnog sočiva koje je potrebno vašem oku. Jedino dugoročno rešenje za kataraktu je operacija katarkte (hiruško lečenje katarakte), za koju se najčešće odlučujemo kada loš vid postane prepreka svakodnevnim aktivnostima. Operacija katarakte je jedna od najčešćih operacija u svetu. Veoma je sigurna i efikasna. Pored toga što značajno poboljšava vid, već može i eliminisati zavisnost od naočara ili kontaktnih sočiva. Imajte na umu da katarakta možda nije jedini faktor u oku koji smanjuje oštrinu vida. Operacija bi stoga mogla pružiti osobi bolji vid, ali ipak ne potpunu vidnu oštrinu.